ОБАВЕШТЕЊА

Сажетак: Управљање водним ресурсима (водоснабдевање, одбрана од поплава, хидроенергетика) захтева прогнозе доступне количине воде као помоћ у доношењу управљачких одлука. Најчешће се те прогнозе заснивају на употреби различитих физички заснованих модела. Тако добијени резултати су често веома непоуздани због присуства различитих типова неодређености. Код примене линијских (1Д) модела течења у отвореним токовима неки од доминантнијх извора неодређености су недовољно добро познавање граничних услова (хидрограми дотока, криве протока) и непоуздани почетни услови који су основа од које се започиње прогноза. Континулна мерења на систему (нпр. мерења нивоа на реци) представљају релативно поуздан репрезент његовог стања али покривају само један мали део домена који се разматра. Због тога се прибегава поступку асимилације података којом се усаглашавају резултати модела и мерења. Ова усаглашавања се спроводе за већ прикупљене податке, у временском периоду непосредно пре тренутка од кога се жели извршити прогноза. Тај период усаглашавања назива се асимилациони период. На крају асимилационог периода модел боље осликава тренутно стање на целом домену и може се искористити за прогнозу. У овом истраживању приказана је нова асимилациона метода за моделе отворених токова коришћењем индиректног, физички заснованог приступа за усаглашавање нивоа помоћу корективних дотока. Корективни дотоци се рачунају користећи теорију Пропорционално-Интегративно-Деривативних (ПИД) контролера из области теорије управљања (енг. control theory). Метода је развијена у циљу примене једноставнијег и бржег поступка асимилације података у реалним системима отворених токова.