Otvoreni tok je takvo kretanje tečnosti pri kome je njena gornja površina u kontaktu sa gasom umesto sa
čvrstom konturom i u kome je dinamički uticaj tog gasa na tečnost zanemarljiv. Otvoreni tokovi su isključivo vezani za tečnosti pa se umesto strujanja fluida govori o tečenju a u najvećem broju slučajeva se posmatra tečenje vode koja je u kontaktu sa atmosferom. Primeri otvorenih tokova su svuda oko nas: tečenje vode u reci, potocima, vestačkim kanalima i akvaduktima koje su pravili još stari Rimljani, kišnim kolektorima, tunelima kod hidrocentrala, kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje i slično.
Osnovne jednačine kojima se rešavaju otvoreni tokovi su iste kao i jednačine korišćene za proučavanje
tečenja u cevi: jednačina kontinuiteta, dinamička i energetska jednačina. Otvoreni tokovi su, medjutim, dosta komplikovaniji od
tečenja u cevi jer kod njih proticajni presek nije unapred poznat pa je moguće da voda pri istom protoku teče sa manjom ili većom dubinom. Da bi se odredila dubina u nekom preseku, pored tri spomenute jednačine potrebno je poznavati još i uzvodne i nizvodne granične uslove i način kako ti uslovi utiču na traženi presek.
U nastavku ove glave prvo će se
dati uslovi pod kojima će važiti
izvedene jednačine. Zatim će se
definisati karakteristične dubine (normalna, kritična,
spregnute dubine) koje odredjuju karakter toka i način
njegovog reagovanja na granične uticaje. Pomoću
tih dubina će se analizirati mogući
oblici linije nivoa duž kanala konstantnog nagiba
(nejednoliko tečenje) i uticaj pojedinih kontrolnih preseka na tok.
|
Sadržaj glave 8 |