Институт за хидротехнику

Грађевински факултет Универзитета у Београду

Институт за хидротехнику је организациона јединица Грачевинског факултета у Београду. У садашњој организационој форми постоји од 1976. године (до 1978. под називом Завод за хидротехнику). Институт обједињује и рад следећих лабораторија: Хидрауличке лабораторије, Лабораторије санитарне хидротехнике, а од 1999. године и новоосноване Лабораторије за мерење запремине течности. Под окриљем Института делује и Међународни центар за обуку и истраживања у области градских вода (IRTCUD).        
 

Организација и кадровска структура

Развој Института

Делатност Института

Особље Института

КУРСЕВИ ИНОВАЦИЈЕ ЗНАЊА 

Слике са излета мај 2004

Слике са излета децембар 2012 (Топола и Опленац)

Слике с прославе одласка Мире Кмезић у пензију и прославе Нове 2015-те, 26.12.2014.

Презентације неких послова

Уређење Кумодрашког слива
 

Организација и кадровска структура

Институт за хидротехнику је наставна база за извођење експерименталног дела наставе на редовним и последипломским студијама. Осим тога, омогућава реализацију научно-истраживачког рада везаног за теренска и лабораторијска мерења, као и обраду тих података савременим рачунарским поступком и организује и обједињава стручну делатност свих чланова Института.

Чланови Института за хидротехнику су сви наставници и сарадници Катедре за хидротехнику и водно еколошко инжењерство и ненаставно особље (инжењери сарадници, лаборанти, техничари, вкв. радници и др).

Радом Института руководи управник Института, који део својих обавеза преноси на заменика управника.

Од оснивања, управници Института били су:  

проф. др Драгутин Мушкатировић (октобар 1979 - октобар 1981)

проф. др Божидар Батинић (октобар 1981 - октобар 1983)

проф. др Чедо Максимовић (октобар 1983 - октобар 1987)

проф. др Миодраг Радојковић (октобар 1987 - октобар 1989)[1][1]

проф. др Војислав Вукмировић (октобар 1989 - октобар 1998)

проф. др Божидар Батинић (октобар 1998 - октобар 2000)

проф. др Дејан Љубисављевић (октобар 2000 - октобар 2002)

проф. др Душан Продановић (октобар 2002 - )  

[2][1] Др Миодраг Радојковић је преминуо у току мандата, па је др Миодраг Јовановић обављао дужност управника Института

Развој Института за хидротехнику

Кроз стручну делатност, делом кроз научноистраживачки рад, Институт стиче материјална средства, која улаже у побољшање услова рада, набавку опреме, израду лабораторијских инсталација и модела и за запошљавање високостручног и техничког кадра (на одређено или неодређено време), чиме се знатно доприности развоју наставног и научноистраживачког  рада.

Од оснивања Института израђено је неколико лабораторијских инсталација за потребе наставе, као што су филтарске колоне за праћење процеса таложења, аерације, као и уређај за праћење процеса коагулације. Затим су инсталирани хидролошки модел отицања у урбаним срединама са симулатором кише, отворени канал за проучавање дисперзије и др.

Увођење савремене рачунарске опреме у Институт за хидротехнику, почело је још 1979. године набавком, тада савременог, лабораторијског рачунара PDP 11/34. Иако карактеристике тог рачунара (64 KB меморије и две диск јединице са изменљивим дисковима капацитета по 5 KB) данас звуче више него скромно, овај рачунар је, са својим четвороканалним аналогно-дигиталним конвертером, омогућио моделска испитивања која се до тада нису могла обављати (на пример флуктуације притисака). Ова мерења су представљала пионирски подухват, јер су се тада у Србији обављала још само на Војно-техничком институту. До 1983. године рађено је на проширењу капацитета и перформанси рачунара. Тада је достигао своје максималне могућности: 128 KB меморије, 8 канала ѕа АД конверзију, 8 терминала и терминалска веза са рачунским центром.

Повезивање терминала на рачунар PDP 11/34 омогућило је да Институт за хидротехнику 1983. године, први на Факултету, отвори терминалску учионицу и уведе рачунарске вежбе за студенте редовне наставе. Рачунарске вежбе су прво организоване за предмет Хидраулика, а затим за Механику флуида, Регулацију река, Пловне путеве и пристаништа и Стохастичку хидрологију.

Упркос веома брзом развоју рачунарске технологије, лабораторијски рачунар PDP 11/34 је све до 1992. године био у употреби, поготово за моделска испитивања. Мерења и анализе обављене уз помоћ овог рачунара били су основа за израду шест магистарских и више дипломских радова.

Први PC рачунар је набављен крајем 1986. године. Његовом набавком омогућен је квалитативан напредак у погледу визуелизације резултата (графика, боја) и могућности трансфера софтвера. Уз помоћ тог рачунара први софтверски пакет Института, UDM Data Base (база података о урбаним сливовима) са програмом BEMUS (београдски модел урбаних сливова) изашао је ван оквира Југославије. Од тада Институт за хидротехнику, уз помоћ IRTCUD-а (UNESCO центра који ради у оквиру Института), издвајањем значајних матаријалних средстава и великим ангажовањем појединаца, успева да прати напредак рачунарске технологије. Са PC сервером (32 MB меморије, 2 диска по 2 GB), 12 прикључених PC рачунара, ласерским, колор и матричним штампачима, црно-белим и колор скенером, дигитајзером, плотером, CD читачем, стримером и модемском везом са Рачунским центром, Институт је данас оспособљен да изађе у сусрет свим захтевима савременог образовања, научноистраживачког рада и сарадње са привредом.

У току 1981. године Институт за хидротехнику формира на Миљаковцу експериментални слив  за мерење падавина и отицаја. Овај слив, за сада једини у земљи, формиран је у намери да буде наставна база за редовне и последипломске студије, али да истовремено омогућава тестирање нових метода и опрема, који се затим примењују у пракси. Данас се обављају и мерења квалитета вода које отичу са слива, а од 1992. године Хидрометеоролошки завод Србије врши и метеоролошка мерења. Подаци, прикупљени у току десетак година континуалног мерења, стоје на располагању домаћој и међународној стручној јавности у оквиру међународне UDM базе. Ови подаци су драгоцени при решавању  проблематике прикупљања, одвођења и пречишћавања атмосферских вода са различитих локалитета.

Под покровитељством UNESCO-а на Грађевинском факултету у Београду, а у оквиру Института за хидротехнику 1987. године формиран је Међународни центар за урбано одводњавање (IRTCUD - International Research and Training Center for Urban Drainage). Формирање центра иницирали су др Чедо Максимовић и пок. др. Миодраг Радојковић. Првенствена намена центра у моменту оснивања био је рад на развоју и примени метода и средстава за трансфер знања и технологије у земље којима је то потребно, а у области заштите урбаних средина од поплава и заштите водопријемника од загађења.

Од оснивања, IRTCUD је учествовао у већем броју међународних научних пројеката, организовао серије међународних курсева и семинара, објавио већи број публикација у земљи и у иностранству. Развио је сопствене програме за анализу процеса падавине-отицај у урбаним срединама и формирао међународну банку података UDM (Urban Drainage Modelling). Ова база послужила је као основа за већи број истраживања у земљи и у иностранству и за развој хидрауличких модела и моделирања квалитета воде. У последњих неколико година доста је рађено на повезивању извора информација, комерцијалних пакета за ГИС (Географски информациони системи) и симулационих модела у интегралне пакете за пројектовање и управљање радом комуналних инфраструктурних система.

У намери да прошири своје деловање и на област калибрације и прегледа протичних мерила, погодних за мерење у области легалне метрологије, где мерило поред поновљивости мора задовољити и одређену класу тачности, Институт за хидротехнику Грађевинског факултета је, уз помоћ Савезног завода за мере и драгоцене метале, израдио Елаборат о развоју посебне лабораторије на основу члана 47. Закона о мерним јединицама и мерилима, "Службени лист СРЈ", бр. 80/94, 28/96 и 12/98, која је намењена прегледу протичних мерила запремине воде и течности воде и течности сличних води. Размотрене су могућности расположивог просторног смештаја лабораторије, система пумпи и резервоара који су били на располагању и донета је одлука да се развој лабораторије подели у две фазе:

            а)  прва фаза, која је завршена, обухвата преглед мерила до максималног протока до 30 m³/h (8.33 l/s), са пречницима мерила до ND 80 и ограничена је само на магнетно-индуктивна мерила, ултразвучна и мерила са непосредним мерењем запремине (PID) са водом као радним флуидом, и

            б)         друга фаза у којој су потребни крупнији грађевински захвати и где би се обухватили протоци до 500 m³/h, омогућио преглед већег броја типова проточних мерила уз евентуалну могућност промене радне течности, чиме би могла да се обухвате и мерила за нафту и бензин.

Решењем о испуњавању услова за преглед мерила, број 2/1-03-1042 до 25.11.1999. године, лабораторија је почела са радом.

Лабораторија за мерење запремине течности пружа услуге испситања типа нових мерила, први преглед, периодични преглед као и контролни преглед мерила, користећи радне еталон посуде запремине, мерне несигурности 0.05%. Типови мерила који се могу метролошки прегледати (калибрисати) су електромагнетни и ултразвучни као и механички истински (волуметријски, PD), називаног пречника ND до F80, односно протока до  8.31 l/s (500 l/min, 30 m³/h ). Флуид који се испитује мерило је чиста вода, температуре 20^оC ± 2^оC, тако да се у лабораторији могу прегледати сва мерила која раде са хладном водом и течностима сличним води (демин вода, млеко, пиво, сокови, неке неотровне хемикалије).  

Почевши од 1979. године Институт за хидротехнику издаје редовну годишњу публикацију под називом Годишњак Института за хидротехнику. У овој публикацији садржане су све релевантне информације о Институту, почев од наставне до стручне делатности. Поред списка свих објављених радова чланова Института и саопштених радова на домаћим и међународним конгресима и саветовањима, приложене су све научноистраживачке теме, студије и пројекти. Публикација је до 1990. године штампана и на енглеском језику, а у периодима од 1990-1993 и 1994- 1995 само на српском, због познатих материјалних тешкоћа у целој земљи и редуцираних контаката са међународном научном и стручном јавношћу.

Делатност Института за хидротехнику

Делатност Института је знатно проширена у односу на период до 1976. године, сагласно  развоју хидротехничке струке у целини.

Може се слободно рећи да нема већег пројекта у чијој реализацији није учествовао Институт, без обзира на начин учествовања (део пројекта, идејна решења, експертизе и сл.), самостално или у сарадњи са другим институцијама. Један од најчешћих облика делатности јесте израда студија које дефинишу све потребне услове за пројектовање и изградњу хидротехничких објеката и система, или разматрају могућност побољшања рада већ постојећих.

У последњих десетак година појавио се појам "ревизија у ходу", при чему се подразумева да су ревиденти у суштини главни консултанти, па такве ревизије далеко превазилазе класичну контролу пројекта, и пружају могућност да се утиче на све фазе пројектовања, односно израде студија. Институт за хидротехнику обавља знатан број оваквих ревизија, посебно за комплексне проблеме.

У протеклом периоду Институт за хидротехнику  имао је интензивну сарадњу са многим институцијама, међу којима су: Институт "Јарослав Черни", "Енергопројект", Београдски водовод и канализација, Новосадски водовод, ХЕ "Ђердап", "Хидропројект", Републички и Савезни хидрометеоролошки завод, СИЗ-ови за водопривреду (до њихове трансформације у фондове), Фонд за воде, јавна водопривредна предузећа, и многе друге. Сарадња са свим институцијама била је обострано веома коректна и корисна.

За реализацију свог задатка, Институт формира радни тим, водићи рачуна о томе да у тиму учествују најкомпетентнији наставници сагласно врсти задатка, али и млађи сарадници како би проширили своја знања и стекли искуства у пракси. У радном тиму учествују и чланови других организационих јединица Факултета, као и стручњаци ван Факултета из струка које нису заступљене на факултету, ако то захтева мултидисциплинарност задатка (на пример биолози, метеоролози, демографи и сл).

Преглед укупне стручне делатности Института  у периоду 1976-1995. године, исказан кроз број реализованих послова, дат је у табели 1.

Табела 1.  Преглед стручне делатности института

Из табеле 1 се види да почевши од 1979. године Институт за хидротехнику стално проширује своју стручну делатност, с тим што треба нагласити да је знатан број студија обухватио низ теренских мерења и лабораторијских испитивања. Период од 1991. до 1994. године довео је прво до значајног застоја у стручној делатности, сагласно општој ситуацији у земљи,  да би од 1994. године опет дошло до повећања броја студија и пројеката. С друге стране, овај период је искоришћен да се интензивира научноистраживачки рад, а то је резултирало бројним радовима као и одбраном више докторских и магистарских теза.

Главни мени