Институт за хидротехнику


Грађевински факултет Универзитета у Београду

Институт за хидротехнику је организациона јединица Грачевинског факултета у Београду. У садашњој организационој форми постоји од 1976. године (до 1978. под називом Завод за хидротехнику). Институт обједињује и рад следећих лабораторија: Хидрауличке лабораторије, Лабораторије санитарне хидротехнике, а од 1999. године и новоосноване Лабораторије за мерење запремине течности. Под окриљем Института делује и Међународни центар за обуку и истраживања у области градских вода (IRTCUD).        
 

Организација и кадровска структура

Развој Института

Делатност Института


Особље Института

КУРСЕВИ ИНОВАЦИЈЕ ЗНАЊА 

Слике са излета мај 2004

Слике са излета децембар 2012 (Топола и Опленац)

Слике с прославе одласка Мире Кмезић у пензију и прославе Нове 2015-те, 26.12.2014.

 

Презентације неких послова

Уређење Кумодрашког слива
 


Организација и кадровска структура

 

Институт за хидротехнику је наставна база за извођење експерименталног дела наставе на редовним и последипломским студијама. Осим тога, омогућава реализацију научно-истраживачког рада везаног за теренска и лабораторијска мерења, као и обраду тих података савременим рачунарским поступком и организује и обједињава стручну делатност свих чланова Института.

 

Чланови Института за хидротехнику су сви наставници и сарадници Катедре за хидротехнику и водно еколошко инжењерство и ненаставно особље (инжењери сарадници, лаборанти, техничари, вкв. радници и др).

 

Радом Института руководи управник Института, који део својих обавеза преноси на заменика управника.

 

Од оснивања, управници Института били су:  

 

проф. др Драгутин Мушкатировић (октобар 1979 - октобар 1981)

проф. др Божидар Батинић (октобар 1981 - октобар 1983)

проф. др Чедо Максимовић (октобар 1983 - октобар 1987)

проф. др Миодраг Радојковић (октобар 1987 - октобар 1989)[1][1]

проф. др Војислав Вукмировић (октобар 1989 - октобар 1998)

проф. др Божидар Батинић (октобар 1998 - октобар 2000)

проф. др Дејан Љубисављевић (октобар 2000 - октобар 2002)

проф. др Душан Продановић (октобар 2002 - )  

 

[2][1] Др Миодраг Радојковић је преминуо у току мандата, па је др Миодраг Јовановић обављао дужност управника Института

 

 

Развој Института за хидротехнику

Кроз стручну делатност, делом кроз научноистраживачки рад, Институт стиче материјална средства, која улаже у побољшање услова рада, набавку опреме, израду лабораторијских инсталација и модела и за запошљавање високостручног и техничког кадра (на одређено или неодређено време), чиме се знатно доприности развоју наставног и научноистраживачког  рада.

Од оснивања Института израђено је неколико лабораторијских инсталација за потребе наставе, као што су филтарске колоне за праћење процеса таложења, аерације, као и уређај за праћење процеса коагулације. Затим су инсталирани хидролошки модел отицања у урбаним срединама са симулатором кише, отворени канал за проучавање дисперзије и др.

Увођење савремене рачунарске опреме у Институт за хидротехнику, почело је још 1979. године набавком, тада савременог, лабораторијског рачунара PDP 11/34. Иако карактеристике тог рачунара (64 KB меморије и две диск јединице са изменљивим дисковима капацитета по 5 KB) данас звуче више него скромно, овај рачунар је, са својим четвороканалним аналогно-дигиталним конвертером, омогућио моделска испитивања која се до тада нису могла обављати (на пример флуктуације притисака). Ова мерења су представљала пионирски подухват, јер су се тада у Србији обављала још само на Војно-техничком институту. До 1983. године рађено је на проширењу капацитета и перформанси рачунара. Тада је достигао своје максималне могућности: 128 KB меморије, 8 канала ѕа АД конверзију, 8 терминала и терминалска веза са рачунским центром.

Повезивање терминала на рачунар PDP 11/34 омогућило је да Институт за хидротехнику 1983. године, први на Факултету, отвори терминалску учионицу и уведе рачунарске вежбе за студенте редовне наставе. Рачунарске вежбе су прво организоване за предмет Хидраулика, а затим за Механику флуида, Регулацију река, Пловне путеве и пристаништа и Стохастичку хидрологију.

Упркос веома брзом развоју рачунарске технологије, лабораторијски рачунар PDP 11/34 је све до 1992. године био у употреби, поготово за моделска испитивања. Мерења и анализе обављене уз помоћ овог рачунара били су основа за израду шест магистарских и више дипломских радова.

Први PC рачунар је набављен крајем 1986. године. Његовом набавком омогућен је квалитативан напредак у погледу визуелизације резултата (графика, боја) и могућности трансфера софтвера. Уз помоћ тог рачунара први софтверски пакет Института, UDM Data Base (база података о урбаним сливовима) са програмом BEMUS (београдски модел урбаних сливова) изашао је ван оквира Југославије. Од тада Институт за хидротехнику, уз помоћ IRTCUD-а (UNESCO центра који ради у оквиру Института), издвајањем значајних матаријалних средстава и великим ангажовањем појединаца, успева да прати напредак рачунарске технологије. Са PC сервером (32 MB меморије, 2 диска по 2 GB), 12 прикључених PC рачунара, ласерским, колор и матричним штампачима, црно-белим и колор скенером, дигитајзером, плотером, CD читачем, стримером и модемском везом са Рачунским центром, Институт је данас оспособљен да изађе у сусрет свим захтевима савременог образовања, научноистраживачког рада и сарадње са привредом.

У току 1981. године Институт за хидротехнику формира на Миљаковцу експериментални слив  за мерење падавина и отицаја. Овај слив, за сада једини у земљи, формиран је у намери да буде наставна база за редовне и последипломске студије, али да истовремено омогућава тестирање нових метода и опрема, који се затим примењују у пракси. Данас се обављају и мерења квалитета вода које отичу са слива, а од 1992. године Хидрометеоролошки завод Србије врши и метеоролошка мерења. Подаци, прикупљени у току десетак година континуалног мерења, стоје на располагању домаћој и међународној стручној јавности у оквиру међународне UDM базе. Ови подаци су драгоцени при решавању  проблематике прикупљања, одвођења и пречишћавања атмосферских вода са различитих локалитета.

Под покровитељством UNESCO-а на Грађевинском факултету у Београду, а у оквиру Института за хидротехнику 1987. године формиран је Међународни центар за урбано одводњавање (IRTCUD - International Research and Training Center for Urban Drainage). Формирање центра иницирали су др Чедо Максимовић и пок. др. Миодраг Радојковић. Првенствена намена центра у моменту оснивања био је рад на развоју и примени метода и средстава за трансфер знања и технологије у земље којима је то потребно, а у области заштите урбаних средина од поплава и заштите водопријемника од загађења.

Од оснивања, IRTCUD је учествовао у већем броју међународних научних пројеката, организовао серије међународних курсева и семинара, објавио већи број публикација у земљи и у иностранству. Развио је сопствене програме за анализу процеса падавине-отицај у урбаним срединама и формирао међународну банку података UDM (Urban Drainage Modelling). Ова база послужила је као основа за већи број истраживања у земљи и у иностранству и за развој хидрауличких модела и моделирања квалитета воде. У последњих неколико година доста је рађено на повезивању извора информација, комерцијалних пакета за ГИС (Географски информациони системи) и симулационих модела у интегралне пакете за пројектовање и управљање радом комуналних инфраструктурних система.

У намери да прошири своје деловање и на област калибрације и прегледа протичних мерила, погодних за мерење у области легалне метрологије, где мерило поред поновљивости мора задовољити и одређену класу тачности, Институт за хидротехнику Грађевинског факултета је, уз помоћ Савезног завода за мере и драгоцене метале, израдио Елаборат о развоју посебне лабораторије на основу члана 47. Закона о мерним јединицама и мерилима, "Службени лист СРЈ", бр. 80/94, 28/96 и 12/98, која је намењена прегледу протичних мерила запремине воде и течности воде и течности сличних води. Размотрене су могућности расположивог просторног смештаја лабораторије, система пумпи и резервоара који су били на располагању и донета је одлука да се развој лабораторије подели у две фазе:

            а)  прва фаза, која је завршена, обухвата преглед мерила до максималног протока до 30 m3/h (8.33 l/s), са пречницима мерила до ND 80 и ограничена је само на магнетно-индуктивна мерила, ултразвучна и мерила са непосредним мерењем запремине (PID) са водом као радним флуидом, и

            б)         друга фаза у којој су потребни крупнији грађевински захвати и где би се обухватили протоци до 500 m3/h, омогућио преглед већег броја типова проточних мерила уз евентуалну могућност промене радне течности, чиме би могла да се обухвате и мерила за нафту и бензин.

Решењем о испуњавању услова за преглед мерила, број 2/1-03-1042 до 25.11.1999. године, лабораторија је почела са радом.

Лабораторија за мерење запремине течности пружа услуге испситања типа нових мерила, први преглед, периодични преглед као и контролни преглед мерила, користећи радне еталон посуде запремине, мерне несигурности 0.05%. Типови мерила који се могу метролошки прегледати (калибрисати) су електромагнетни и ултразвучни као и механички истински (волуметријски, PD), називаног пречника ND до F80, односно протока до  8.31 l/s (500 l/min, 30 m3/h ). Флуид који се испитује мерило је чиста вода, температуре 20оC ± 2оC, тако да се у лабораторији могу прегледати сва мерила која раде са хладном водом и течностима сличним води (демин вода, млеко, пиво, сокови, неке неотровне хемикалије).  

Почевши од 1979. године Институт за хидротехнику издаје редовну годишњу публикацију под називом Годишњак Института за хидротехнику. У овој публикацији садржане су све релевантне информације о Институту, почев од наставне до стручне делатности. Поред списка свих објављених радова чланова Института и саопштених радова на домаћим и међународним конгресима и саветовањима, приложене су све научноистраживачке теме, студије и пројекти. Публикација је до 1990. године штампана и на енглеском језику, а у периодима од 1990-1993 и 1994- 1995 само на српском, због познатих материјалних тешкоћа у целој земљи и редуцираних контаката са међународном научном и стручном јавношћу.

 

Делатност Института за хидротехнику

 

Делатност Института је знатно проширена у односу на период до 1976. године, сагласно  развоју хидротехничке струке у целини.

 

Може се слободно рећи да нема већег пројекта у чијој реализацији није учествовао Институт, без обзира на начин учествовања (део пројекта, идејна решења, експертизе и сл.), самостално или у сарадњи са другим институцијама. Један од најчешћих облика делатности јесте израда студија које дефинишу све потребне услове за пројектовање и изградњу хидротехничких објеката и система, или разматрају могућност побољшања рада већ постојећих.

 

У последњих десетак година појавио се појам "ревизија у ходу", при чему се подразумева да су ревиденти у суштини главни консултанти, па такве ревизије далеко превазилазе класичну контролу пројекта, и пружају могућност да се утиче на све фазе пројектовања, односно израде студија. Институт за хидротехнику обавља знатан број оваквих ревизија, посебно за комплексне проблеме.

 

У протеклом периоду Институт за хидротехнику  имао је интензивну сарадњу са многим институцијама, међу којима су: Институт "Јарослав Черни", "Енергопројект", Београдски водовод и канализација, Новосадски водовод, ХЕ "Ђердап", "Хидропројект", Републички и Савезни хидрометеоролошки завод, СИЗ-ови за водопривреду (до њихове трансформације у фондове), Фонд за воде, јавна водопривредна предузећа, и многе друге. Сарадња са свим институцијама била је обострано веома коректна и корисна.

 

За реализацију свог задатка, Институт формира радни тим, водићи рачуна о томе да у тиму учествују најкомпетентнији наставници сагласно врсти задатка, али и млађи сарадници како би проширили своја знања и стекли искуства у пракси. У радном тиму учествују и чланови других организационих јединица Факултета, као и стручњаци ван Факултета из струка које нису заступљене на факултету, ако то захтева мултидисциплинарност задатка (на пример биолози, метеоролози, демографи и сл).

Преглед укупне стручне делатности Института  у периоду 1976-1995. године, исказан кроз број реализованих послова, дат је у табели 1.

Табела 1.  Преглед стручне делатности института

Година

Укупан број

реализованих

уговора

Студије

и пројекти

 

Остало

1976

8

6

2

1978

11

6

5

1979

20

12

8

1980

17

14

3

1981

17

12

5

1982

21

15

6

1983

33

21

12

1984

34

17

17

1985

49

25

24

1986

46

22

24

1987

44

14

30

1988

46

16

30

1989

47

20

27

1990

37

16

21

1991

10

3

7

1992

11

3

7

1993

8

4

4

1994

29

15

14

1995

29

15

14

Из табеле 1 се види да почевши од 1979. године Институт за хидротехнику стално проширује своју стручну делатност, с тим што треба нагласити да је знатан број студија обухватио низ теренских мерења и лабораторијских испитивања. Период од 1991. до 1994. године довео је прво до значајног застоја у стручној делатности, сагласно општој ситуацији у земљи,  да би од 1994. године опет дошло до повећања броја студија и пројеката. С друге стране, овај период је искоришћен да се интензивира научноистраживачки рад, а то је резултирало бројним радовима као и одбраном више докторских и магистарских теза.

 

Главни мени